Nešto što te dotakne

Post Reply
Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Mon Apr 24, 2017 11:29 pm

Pišem ti poslednji put,
ne zato što ne znam šta bih pisao,
već zato što nema smisla.
Ako do sada nisi razumela, nikad nećeš.
Pišem tek da znaš da više neću pisati.
Možda odavno ne čitaš?
Možda si pre mene shvatila
da mojim rečima nije mesto u tvojim očima?
Život mi je prošao u čekanju tebe,
a jedino što sam od tebe imao
bilo je ono što sam pisao.
Odavno bih prestao,
al' bilo bi to kao da sam ruku na tebe digao,
ne bih to sebi oprostio.
Čekao sam da nestaneš iz svega u čemu si bila,
da jedina žrtva mog ćutanja, ako je mora biti, budem ja.

Pišem ti poslednji put,
pišem kao da mi nećeš nedostajati,
kao da te se nikad neću setiti,
kao da nemam čega da se sećam,
kao da sam siguran da ću moći bez tebe,
kao da sam siguran da ću biti bez tebe,
kao da imam bogznašta da kažem,
kao da nakon ovoga neću imati šta da kažem,
kao da nikad više bez razloga i bez tebe neću zaplakati,
kao da pišem presudu kojom te oslobađam
svog postojanja.

Pišem ti poslednji put,
da bih prvi put prećutao koliko si lepa,
koliko si života dala mom životu,
koliko ničeg osim tebe nije bilo,
koliko me je čak i tuga radovala,
jer je tvojom zaslugom odsela kod mene.

Pišem ti poslednji put,
da bih i ja znao da je poslednji,
da shvatim da nemam ništa s tobom,
kao što ništa bez tebe nisam imao,
da stavim tačku na prazan list.
Kraj priče ne znači da je opet kraj sveta.
Prepoznaćeš nas nekad u tuđim slovima,
ali to nećemo biti mi,
to neka druga nekom drugom neće verovati na reč.

Pišem ti poslednji put,
da ne bude da sam te ostavio bez reči,
da ne bude da sam nestao bez traga,
da ne bude da nas nije bilo.
Pisaće ti drugi, al' nećeš imati šta da čitaš.
Ovako se više ne piše, ovako se više ne čita.

G.T.

Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Re: Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Mon Apr 24, 2017 11:43 pm

Ako se ne pozdravimo, ne zameri,
znaš da jedva čekam da odem.
Sve se nešto nadam da je tamo bolje,
ovde ništa, osim tebe, nije valjalo.
Ne znam kako drugi vole,
al’ ja to nekako čudno,
nekako bolno.
Možda je i drugima
nekako teško,
pa misle da će svakog časa
nekako umreti,
al’ nekako im se ne da,
pa nekako trpe
i žive nekako.
Ja nikako.
I kad bih nekako živeo,
jedva bih čekao da prestanem,
al’ da se ne opraštam od tebe,
jer ne bih preživeo kada bih znao
da te poslednji put gledam.
Ako se ne pozdravimo,
zameri što sam pobegao
i nisam još jednom rekao
ono što nikad više nećeš čuti.
Duri se i zvocaj, zaslužio sam
kad nisam umeo da volim
k'o sav normalan svet,
već nekako najviše na svetu
i nekako do kraja života.
G.T.

Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Re: Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Wed Apr 26, 2017 9:53 pm

Idem ja sada. Ostani gde si,
sam ću pronaći izlaz iz ovog ćoravog sokaka
i manuti i tebe i sebe ćorava posla.
Kad odem progledaćeš, tvoj put biće raskrčen,
a ja ću se već snaći sa tumaranjem po mraku.
Nije mi dovoljno pola tebe,
a ni na pola od pola nisam imao pravo.
Nisi znala šta bi sa svojom polovinom mene,
koju sam osećao kao da je moja.
Ne krivim te, jer...
Nemoj da se otimamo, pokidaćemo se.
Vratimo jedno drugom jedno drugo,
pa ko želi neka se kida sam.
Ti nemoj, jer nećeš mi dozvoliti da odem,
lakomisleno ćeš ponuditi tuđu polovinu sebe,
ako ti kažem da...
Nemoj da ti nedostajem, to je danas sramota.
Živi bez mene kao pre mene.
Ako baš moraš da me se setiš neka bude po zlu.
Lepotom će se baviti, moji samozvani stihovi,
a ti mi pripiši neki greh,
stavi mi laži i pogane reči u usta,
jer ne smeš se setiti kako smo…
Idem ja sada.
Nije to "zbogom ljubavi... idem da umrem...",
to se tebe ne tiče.
Samo želim da znaš da si ponovo cela
i da...
G.T.

User avatar
lejlamo
Posts: 1200
Joined: Sun Apr 02, 2017 8:10 am
Location: sunčana strana ulice

Re: Nešto što te dotakne

Post by lejlamo » Thu May 11, 2017 8:08 pm

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,
Trepere modre zvijezde u daljini”.


Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je a katkad je i ona mene voljela.


U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.


Voljela me, a katkad sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomične oči.


Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osjećaj da sam je izgubio.


Slusati beskrajnu noć, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

Nije važno sto moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvjezdovita i ona nije uz mene.

Ista noć odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.


Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.


Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.


Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.


Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.


Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.
Pablo Neruda
Volim što sam Ero...s kamena i drače..Ko poskok što skače...

Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Re: Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Mon May 15, 2017 9:59 pm

Nikada ne kažeš riječ koju bi trebalo.
Da te ne bih ocjenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomješao sa mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
Nikada ne ideš putem kojim bi trebalo...

Tvoj prohtjev je veći od prohtjeva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
Nikad ne uzimaš što bi trebalo...

R.T.

Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Re: Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Tue May 16, 2017 10:51 pm

Približim ti se, a ti me odgurneš...
Znaš, jednom će ti zafaliti, ti odgurnuti zagralji...
Povremeno povjerujem u čuda...
A onda mi to ne bude dovoljno, pa povjerujem u ljude...omakne mi se.

John Cleese
Posts: 181
Joined: Sun Apr 02, 2017 1:40 am

Re: Nešto što te dotakne

Post by John Cleese » Sat May 20, 2017 10:30 pm

http://i.imgur.com/HEs3F6L.jpg

Kad me dotace - 'mal' mi srce ne stade... :|

Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Re: Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Sun May 21, 2017 12:06 am

John Cleese wrote:
Sat May 20, 2017 10:30 pm
http://i.imgur.com/HEs3F6L.jpg

Kad me dotace - 'mal' mi srce ne stade... :|
:m4:

Bijeli badem
Posts: 710
Joined: Tue Apr 04, 2017 10:58 pm

Re: Nešto što te dotakne

Post by Bijeli badem » Sun May 21, 2017 12:08 am

polako odlazim bez koraka
ispod ovog sunca nestajem
volela me nisi dugo je trebalo da shvatim
da do tebe nikada nije doprelo srce moje
nikada te nije dotakla duša moja puna ljubavi
uzalud su misli moje kucale na prozore tvoje
uzdahe želje nisi cula nisi videla moje zaljubljene poglede
moje stihove pisane samo za tebe
bio sam nevidljiv bezglasan
i ti me potera iz svoga dvora
sa svojih mirisnih livada
gdje sam cvece brao i san sanjao
i sada nestajem zauvek iz tvoga života
i pitam se hoce li sve moje sada
postati necije a ni neznam da li je bilo moje
sad odlazim i možda se vratiti necu
možda ni shvatiti necu kako ti nisi shvatila
koliko je to ljubavi u meni bilo
odlazim ...nestajem...
skupljena srca ranjene duše
i možda se izgubim put ne poznajem
i zauvek izgubljenza tebe .... za sebe...
ostanem...

User avatar
lejlamo
Posts: 1200
Joined: Sun Apr 02, 2017 8:10 am
Location: sunčana strana ulice

Re: Nešto što te dotakne

Post by lejlamo » Sat Jun 03, 2017 6:56 pm

Frida Diegu: „Oprosti mi, dragi moj, bila sam gruba prema tebi. Nepotrebno gruba i ogorčena. Ne želim takva otići, ali nemam više vremena ni za što drugo osim da te zamolim za oprost. Pogriješila sam u očekivanjima. Očekivala sam od tebe više nego što itko može dati. S kojim pravom? Zbog toga što sam i od sebe očekivala više? Zato što sam morala u životu tražiti više da bih dobila barem nešto? Jednostavna i sasvim očekivana opravdanja... A ipak, trebao mi je čitav život da shvatim kako svi ljudi nisu jednaki i kako čine samo ono što mogu, da daju samo koliko imaju – i da je to dragocjeno. Bila sam slijepo malo biće koje se očajnički borilo da preživi. I bojim se da u svojoj kratkovidnosti nisam vidjela ljude onakve kakvi jesu, nego kakvi bi trebali biti. I sebi i tebi nanijela sam nepotrebnu patnju. Da, sada vidim da sam od života očekivala više od patnje. Tvoja je ljubav, Maestro, trebala biti rješenje svih mojih problema. U ljubavi sam vidjela spas. Ljubav je bila moja religija. Čovjek valjda ima potrebu izmisliti nešto poput boga. Što je drugo moglo slijediti nego još veća patnja i još veće razočarenje. Jer spasa nema. Na koncu konca, što je ljubav? Sad mi se čini da je to tek riječ za čitav niz osjećaja, od nježnosti do solidarnosti i strasti. Jer ne treba zaboraviti da je jezik neprecizan instrument, za razliku od slikarstva ili muzike. Ljubav je zajednički nazivnik, obična košara u koju čovjek trpa svašta. Svaštara dakle. (...)
I što je najgore, vjerovala sam čvrsto da imam pravo na tebe, na ljubav, na život. Ne, čovjek nema nikakva prava niti garancije, ni za što. On postoji, koprca se, manje ili više je usamljen, i to je sve.“
Volim što sam Ero...s kamena i drače..Ko poskok što skače...

Post Reply

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest